Клађење на освајача лиге подразумева игру на исход читавог такмичења, а не једне утакмице. Квоте на победника лиге објављују се пре почетка такмичења а мењају се после сваке рунде утакмица. Уплаћен новац стоји месецима, све до последње утакмице, па га играч за то време не може користити. Предност куће обухвата много тимова, па је често у збиру виша него код опкладе на један меч. Када два клуба поделе место на табели, правила приређивача одређују како се дели добитак.
Хокеј клађење зависи од једног правила које одлучује готово сваку опкладу: које време се броји. На класичној игри 1X2 рачуна се само регуларно време од шездесет минута, па је могућ и нерешен резултат. Нуди се и игра на победника са продужетком и распуцавањем, у којој нема нерешеног исхода. Та два тржишта имају различите квоте, пошто обухватају другачије исходе. Клађење на хокеј зато креће од читања назива тржишта, пошто победа после продужетка на тикету са три исхода доноси само икс.
Квоте за мундијал као и за друге велике турнире раде по истом начелу. На светско првенство клађење почиње месецима унапред, пре него што су познати коначни спискови играча. Клађење на победника турнира укључује и утакмице које оду у продужетке и пенале, јер се рачуна само ко освоји пехар. Када тим одустане пре старта, игра може бити обрачуната као губитна или поништена, зависно од правила приређивача. Пре уплате треба погледати и да ли постоји исплата пре краја, јер од ње зависи да ли се новац може раније извући.