Tema "samoisključenje" počinje od granica. Kockanje i dalje ostaje igra dok ima granica: koliko para, koliko sati i koliko često. Kada granice krenu da popuštaju same od sebe, to je rani znak da igra menja mesto u životu. Samoisključenje, ograničenja uplate i razgovor sa stručnjakom postoje baš za taj trenutak, a zavisnost od kockanja može da se leči kao i druge zavisnosti.
Samoisključenje je ozbiljnija mera: korisnik sam zahteva da mu nalog bude zaključan na izabrani period. Tokom tog perioda uplate nisu moguće, igre nema, a priređivač ne sme da šalje promocije. Samoisključenje se ne ukida jednim klikom pre kraja perioda, i u tome je njegova vrednost. Kod ovlašćenih priređivača ova mera se traži u podešavanjima naloga, dok pojedini imaju i trajno gašenje profila. Ko ima nalog na više sajtova, treba da ga zatraži kod svakog.
Kako se uspešno leči zavisnost od kockanja? Odgovor zavisi od njenog trajanja. Prvi korak: razgovor sa izabranim lekarom, psihologom ili stručnim savetnikom. Lečenje uključuje rad na okidačima, rad na navikama i kontrolu novca. Grupe podrške olakšavaju, jer igrač čuje da nije jedini. Porodica često preuzima brigu o novcu na početku oporavka. Terapija lekovima ponekad ima mesto kod pratećih tegoba, kao što je depresija. Izlečenje ne ide pravo: recidiv je moguć, a tada vredi se opet javiti stručnjaku. Stid samo odmaže nikome.
Kako prepoznati kockara među bliskim ljudima? Znaci retko stižu svi odjednom: pozajmljivanje bez jasnog razloga, tajnost oko računa i telefona, nervoza kada igra stane. Čest znak je i jurenje gubitka: nakon gubitka dolazi nova uplata. Izgovori o novcu i izostancima isto su jasan signal. Ti znaci često se prepoznaju i kod sebe. Razgovor pomaže više od optužbi, jer osećaj stida često drži problem u tajnosti. Pomoć je lakša kada se stvar imenuje na vreme.
Svi dugovi se zapišu na jednom mestu i vraćaju po planu, bez novih pozajmica za igru.
Otvoreno i mirno, bez optužbi, sa konkretnim primerima i ponudom pomoći.
Igra za vraćanje gubitaka, skrivanje igre od bližnjih, pozajmice i nemir kada igre nema.
Podsetnikom na ekranu ili ograničenjem trajanja sesije u podešavanjima naloga.
Granice su najjednostavnija zaštita, a pomoć pomaže najviše kada se potraži rano. Oglasi ne menjaju tekst o pomoći; da li i kada zatražiti pomoć bira čitalac, dok stručnjak u tome pomaže.